2010/01/17

HOLY THEOPHANY- ΑΓΙΑ ΘΕΟΦΑΝΕΙΑ- Крещение

"Τριάδος η φανέρωσις εν Ιορδάνη γέγονεν"!



video

2010/01/16

Глас Српске православне (Трећи део)

Poštovani prijatelji!

Gledajući na internetu razne poruke i priče koje se tiču Zilota u Srbiji, osećam moralnu a pre svega hrišćansku obavezu da se oglasim.

Moje ime je Srđan Crvenković,imam 33 godine. Po obrazovanju sam saobraćajni inženjer a smireno smatram da imam i druga znanja u dovoljnjoj meri(bogoslovska, politička, istorijska...). Pravoslavni hrišćanin sam, verni član istinite Pravoslavne Crkve,matejevskog Sinoda mitropolita Grigorija Mesinijskog.

Dakle, zilot sam,tj.revnitelj ispovedanja vere. Pre nego što sam prišao zilotima bio sam u SPC, ali zbog svejeresi ekumenizma sam otišao od njih da bi našao istinito Pravoslavlje.

Pet godina bio sam u duhovnoj zajednici sa florinskim "zilotima", tj. kod Akakijevih. Čak sam bio izabran za predsednika Duhovnog centra manastira Esfigmen. Kao predsednik ovog centra proveo sam 4 godine. Organizovali smo razna predavanja na temu Ekumenizma(u kući Đure Jakšića u Beogradu,pa u Novom Sadu,itd.). Oglasio sam se u listu Kurir, 1.marta 2004.godine, i u ostalim medijima.

Ipak, kasnije sam uvideo da ovi "ziloti" nemaju ispravno apostolsko Prejemstvo(jer su njihovi episkopi izazvali raskol 1937. godine u Grčkoj,pogazivši Predanje),pa sam prišao Matejevcima,tj. njihovom Sinodu mitropolita Grigorija Mesinijskog, jer ovi su apsolutno ispravni u svom ispovedanju.

Mnogi dokazi govore da su oni Crkva Hristova. Pored ispravne Omologije i Prejemstva, imaju i mošti svojih ugodnika(episkopa,monaha,mirjana...),tj. koji su se od skoro upokojili. Poslednji primer je blaženopočivši vladika Teodosije(+2002.)iz Ftiotide.

Kada su otkrili nadgrobnu ploču,otkrile su se divno blagouhane mošti njegove. Slika njegovih moštiju je objavljena u eparhijskom časopisu, a može i da se vidi to. Međutim, ponavljam, to je samo jedan od mnogobrojnih primera.

Ipak, mnogo mi je žao i srce me boli kad vidim sa koliko neznanja i mržnje neki ljudi u Srbiji pljuju po Mučeničkoj Crkvi Hristovoj. Zaslepljeni kao neki fariseji i idolopoklonici,takvi ljudi nemaju smirenja da sagledaju u kakvom otpadništvu od ISTINE se nalaze arhijereji SPC i ostala bratija.Oni ne mogu da se pokore Duhu Svetome Koji je govorio kroz Svete Oce na Saborima i da shvate težinu anatema sa ovih Sabora.

I onda se čudimo zašto kao narod i država ovako propadamo... Hrišćanstvo nije neka egzaktna nauka pa da je potrebna načitanost. Potrebna je ljubav prema Hristu, Koji je i Put i Istina i Život. Potrebno je čistiti srce od strasti i smiravati se, i tada je tu i Duh Sveti.

U žitijama Svetih imamo bezbroj primera da su mnogi "neobrazovani"(po sadašnjim merilima) bili nosioci Božanskih Istina(npr. car David,prorok Mojsije, sv.Antonije Veliki.itd.). Dakle, poruka je: NE KLEVEĆITE Crkvu Hrista Boga, već se molite Gospodu da se otvore oči vaše! Spasenja nema van Crkve, tako uči Sveto Predanje.

Budite poslušni tome a ne nekim "živim svecima" koji otvoreno decenijama gaze Sveto Predanje!

Što se tiče Akakijevih "zilota", oni nisu Crkva Hristova već raskolnici, ali su u odnosu na ekumeniste mnogo manje zlo. Iako nisam sa njima u molitvenom opštenju, i duhovno se ne slažemo, ne prihvatam da se i na njih toliko kleveće jer ih dobro poznajem.

Što se tiče ostalih "zilota"(andrejevci, prevečni,i drugi),želim još nešto da istaknem:

mnogi se rugaju govoreći "ziloti se podelili, koji su pravi"itd.

Moj odgovor je: nisu se podelili jer se Istina NE deli, već su neki otpali u raskol(kao florinci-akakijevci u Srbiji,i andrejevci-ikonoborci)ili u neku jeres.

Ovi poslednji se lažno predstavljaju kao matejevci, ali to nema veze sa vezom. Oni na tom sajtu otvoreno šire jeres PREDVEČNOSTI CRKVE I LIČNOSTI HRISTOVE, kao i druge nebuloze poput imjabožstva,staroobredstva,itd.

Otpada od Crkve uvek je bilo u istoriji,ali je Crkva ostajala i dalje kao TVRĐAVA ISTINE.

Drugom prilikom ću, ako treba, pojasniti još neka pitanja. Stojmo čvrsto i držimo Predanja!

Sa poštovanjem, Srđan Crvenković

U Beogradu 6./19. marta 2008.

2010/01/15

Глас Српске православне (Део)

Brate Rafaile, evo sada cu da ti odgovorim na neka tvoja pitanja u vezi ikone “Gostoljublja Avramovog”, mada se zaista cudim kako ti ovo nije jasno s obzirom da su Kiril i ostali, bili u Grckoj jos u julu i na ovo pitanje je stavljena tacka.

Bilo kako bilo, tebi ocigledno nije jasno, pa cu se potruditi da ti objasnim ali i ti se malo usrdnije moli Bogu kako bi ti Gospod otvorio duhovni vid i da shvatis ove veoma proste stvari.

Dakle, prvo sto mi zapada za oko u tvom pismu je da delis matejevce na one koji ne postuju slikanje Boga Oca (andrejevci) a da je sve ostalo ispravno kod njih, i na one koji zabranjuju naziv “Sv. Trojica” za ikonu “Gostoljublja Avramovog”(grigorijevci) jer te zbunjuje jedna cinjenica da je Crkva vekovima nazivala i tu ikonu kao “Sv.Trojica”.

Prvo sto se tice andrejevaca i raskola iz 1995.godine,zelim da ti kazem ovo:

dobro procitaj spise “Andrejska shizma”, “Crkveni calendar iz 1997.godine”, “Sveta Trojica u pravoslavnoj ikonografiji”, kao i one tri poslanice(1992.,1993., i 1997.).

Prva tri spisa sam dao Kirilu sad na Preobrazenje, a i ostale imate.

U ovim spisima ces shvatiti kako je nastao raskol i kako su andrejevci dobili svoje “apostolsko prejemstvo”, a o njihovom sadasnjem “dobrom” ispovedanju sam pisao ranije (ta pisma imas). Jedino se kajem sto sam neopravdano oklevetao, u tim pismima, mitropolita Grigorija jer sam slepo verovao Serafimu i Pantelejmonu koji su sve naopako izvrnuli i od jednog malog incidenta napravili citavu dramu. Zbog licnog razloga su izmislili da postoji ikonoborstvo kod grigorijevaca iako je jasno da je samo u pitanju PRECIZIRANJE naziva ikone. No, ja sam se licno pokajao zbog raskola u kojem sam bio i vratio se u krilo Majke Crkve.

………………………………………………………………………………………….

Dakle, naziv “Gostoljublje Avramovo” je predanjski naziv koji postoji od pamtiveka. Takodje, za istu ikonu postoji naziv i “Sveta Trojica”, isto- vekovima.

Tebe ovo sada cudi, pa se pitas zasto grigorijevci insistiraju na nazivu “Gostoljublje Avramovo”? Kazes mi “da postoje ikone iz 10. veka sa tim nazivom(Sv.Trojica)”. Slazem se.

Medjutim, tada su Oci podjednako postovali i ovu drugu ikonu (Saprestolnu), kao i sve ostale. Oduvek se znalo da je jedna “starozavetna” a druga “novozavetna”.

Iz ove nase (novozavetne) perspektive mi znamo da se Avramu javila Sveta Trojica, ali da li je to Avram znao? To jest, da li je on ili bilo ko drugi u St.Zavetu znao da je Bog TROJICAN?

Niko nije znao. BOG je objavio Svoju Trojicnost tek na Bogojavljanje.

Da li se negde u Starom Zavetu spominje Bog Otac, Sin i Sveti Duh? Nigde, jer se i nije znalo.

Sam Avram je video Gospoda i dva andjela! Citaj pazljivo 18. glavu u 1. knjizi Mojsijevoj. Narocito 22.pasus: “ I ljudi okrenuvsi se podjose put Sodoma, ali Avram jos stajase predGospodom”….Kasnije ova dva andjela unistavaju Sodom. Nigde ne pise da su ta dva andjela ustvari druga dva Lica Jednog Boga. Iako jesu bila, ali tada nisu znali. Sveti Jovan Zlatousti i mnogi drugi Oci su isto ovako tumacili.( Naravno, ne tvrdimo da je Gospod bio Isus Hristos jer je to jeres koju ispoveda Hrizostom Solunski).

Dakle, to je prvi razlog cisto –istorijski.

Drugi razlog je cisto dogmatske prirode jer je Bog u sva tri Lica do Ovaplocenja Sina Bozijeg BIO BESTELESAN, a nakon Ovaplocenja je Jedno Lice(Hristos) dobilo slozenu ipostas(Bogocovecansku).

Po Bozanstvu , sva tri Lica su NEOPISIVA ali se mogu prikazati SIMBOLICNO (Duh Sveti kao golub,plameni jezik ili andjeo, a Bog Otac kao Stari Danima ili andjeo) ali se HRISTOS ne sme prikazivati simbolicno vec iskljucivo u LJUDSKOJ prirodi koja je opisiva!! Strasna je jeres prikazivati Hrista kao bestelesnog.

U Poslanici Svetog Jovana Bogoslova takvi se smatraju antihristima. A u ona javljanja Sv.Trojice(kao tri andjela) kod sv.Aleksandra Svirskog prosto NE VERUJEM jer je to nemoguce.

A ovde je problem nastao jos krajem 80.-tih godina(proslog veka) kada su neki andrejevski “teolozi” tvrdili da je “jedino ikona sa tri andjela prava ikona Svete Trojice a da ova Saprestolna vodi u idolopoklonstvo”,itd.itd.(citaj spise). Zato je ceo Sinod matejevski doneo Poslanicu iz 1992. god., gde su odlucili da se zove “Gostoljublje Avramovo”. Dakle, to je bilo pre raskola.

Znaci, andrejevcima je to bila jedina ispravna ikona Svete Trojice naustrb Saprestolne koja je vekovima postovana u Crkvi.

Andrejevci su se pozivali na neke odluke sa ruskih Sabora koji nisu u skladu sa 7. Vaseljenskim Saborom. Izmedju ostalog, i da je ikona sa tri andjela jedini “obrazac po kome se slika Sveta Trojica”. Pa, brate, ako SADA (to jest,u Novom Zavetu) Svetu Trojicu cini Gospod Isus Hristos sa Ocem i Duhom Svetim, onda zamisli da ispod ikone sa tri andjela umesto”SVETA TROJICA” da bude napisano: “GOSPOD ISUS HRISTOS SA OCEM I DUHOM SVETIM”. Da li je to dogmatski ispravno? Ko je od tih andjela Hristos?!! Strasna hula!.....ali,”braca” andrejevci insistiraju da je to JEDINA ikona Svete Trojice.

Da li to znaci da je Crkva kroz vekove pravila dogmatsku gresku sto je tu ikonu nazivala kao “Sveta Trojica”? Naravno da nije, jer se PODRAZUMEVALO da ta ikona pripada snishodecem javljanju Svete Trojice u St.Zavetu, ali se i Saprestolna (novozavetna) postovala podjednako, kao sto ti napisah na pocetku.

Niko zbog toga nije pravio problem, prosto jer to nije sasvim PRECIZAN naziv zbog novozavetne realnosti (zbog Hrista).

Takodje, i zbog drugih ikona koje su bile samo kao istorijske greske (npr. ikona Pedesetnice sa apostolom Pavlom) NIKO NIKAD nije pravio problem, ali su se nasli sada “pametnjakovici” koji su od istorijskih (tj. slikarskih) greski napravili citavu teoriju, pa su poceli da brisu Bogorodicu(iako je Ona bila na Pedesetnici), da hule na Saprestolnu ikonu ,itd.itd. Zato su matejevci u onim odlukama govorili:”..od sada da se ne slika apostol Pavle.. “, pa: “…od sada da pise “Gostoljublje Avramovo”…”, itd.

Dakle, matejevci tako priznaju da su, do sada, postojale neke greske i netacnosti, ali to u ISTORIJI NIJE NIKO podizao na stepen dogme sve dok se nisu pojavili “umni” sa svojim bogohulnim teorijama…… Grigorijevski Sinod nije anatemisao nikog ko tu ikonu naziva “Sveta Trojica”(ako shvatamo da je starozavetna),vec one koji prave bunt i raskol u Crkvi bez ikakvog razloga.

Tako da su o ovom, (a i svim ostalim) pitanjima, grigorijevci ODLICNO rasudili i u skladu sa Predanjem i tumacenjima Sv.Jovana Damaskina, Sv.Jovana Zlatoustog i drugih Otaca, a u skladu sa ovim novim momentom (novoikonoborstvo), sto su nazvali ikonu pravim imenom.

Inace, imam sliku freske iz manastira Decani iz 16.veka gde je ispod ove ikone ovako napisano: “GOSTOLJUBLJE AVRAMOVO-starozavetna Sveta Trojica”.

Tako da je ovo predanje i u srpskoj Crkvi, a nisu to Grci izmislili.(klikni ovaj naziv na internetu pa ces videti sta sve ima).

Ako te cudi sada, zasto to nije ranije ispravljeno, ponavljam ti: nije bilo bogohulnih teorija, a i znala se razlika izmedju Starog i Novog Zaveta. Ali, danas neki “umni” to ne razlikuju.

…………………………………………………………………………………………

Takodje, Filadelfijskoj Crkvi (tj. Crkvi naseg vremena) iz Otkrovenja, Gospod ne nalazi gresku vec je hvali (kao i Efesku-iz vremena Apostola), a dok druge Crkve(iz drugih perioda) UGLAVNOM KRITIKUJE zbog nekih anomalija. Razumi ovo….

Nadam se da sam uspeo, uz Boziju pomoc, da ti nesto pojasnim.

Pozdrav za sve I.P.H. Makedonije!

2010/01/14

Глас Српске православне (Дио први)

А Н А Л И З А Το πρόγραμμά σας περιήγησης μπορεί να μην υποστηρίζει την προβολή αυτής της εικόνας.

С р б и ј а: Пред понором или спасењем?

Када сагледамо целокупну ситуацију у којој се налазимо можемо видети да је веома т м у р н а.

То је блага реч, чак иронично утешна. Као што напоменух у уводнику:

Србија је духовно и политички слаба, морални пад све дубљи, нација без компаса и водича, опљачкана, излагана од лажних вођа, који само говоре о «срећи» у Европској Унији, као папагаји причају о «евроатлантским интеграцијама», гурајући цео народ у крило анти-хришћанског поретка, где сигурно губимо све: душу, веру, државност, идентитет, традицију, људско достојанство.....

Велико зло се увукло међу нама, љубави праве све је мање а отуђење све веће, тешка апатија и резигнација влада свуд, мањка радости на лицима људи, безнађе и туга.... иако наде има...

Зашто нам се све ово догађа?

Зато, јер смо у великој мери заборавили: зашто постојимо и који је смисао живота, уопште? због чега смо државотворан народ? са којим циљем и мисијом су наши преци стварали Државу Србију? зашто овако пуно патимо?...којим путем треба кренути? зашто нам је сада највише потребно народно јединство?... и друга питања...

На сва ова питања ми имамо одговоре. Знамо. Верујемо у Силу Божију, у Господа Исуса Христа, чувамо П р а в о с л а в љ е као

зеницу свог ока, волимо Србију нашу милу Отаџбину!

Као народ много смо пропатили. Нарочито у 20.веку. У првом светском рату смо пострадали пуно, а пре другог св.рата смо пропустили шансу да заокружимо србске територије и оснажимо државност јер смо били ухваћени у клопку идеје југословенства и рационализма а на штету само србског народа.

Наша елита је, у то време, била задојена тим лажним идејама- антисветосавским, што је касније донело своје плодове.

Спољнополитички се, тада, нисмо правилно поставили, а требало је изабрати позицију н е у т р а л н о с т и, а када је дошао Тројни Пакт (као изнуђен документ) онда су нас Луде Главе увукле у катастрофу. Окупирани смо од нациста. Усташе су то одлично искористиле и прогласиле НДХ. Знамо сви шта је после било....

С р п с к а Ц р к в а је у том периоду дуго била у р а с к о л у у односу на учење Цркве Христове, Православне Свете Оце, јер су архијереји србски имали званично молитвено општење са Цариградском Патријаршијом после њиховог увођења ( и отвореног кршења к а н о н а), 1924.године, Новог (Грегоријанског) календара,

саборски анатемисаног 4.пута у историји.

(касније су се наши архијереји поклонили пред «црвеним безбожницима», а након тога прихватили и свејерес Екуменизма, где су и данас).

Све то нас је то коштало нестанком светотајинске
б л а г о д а т и, те Срби непросвећени и без Светих Тајни и нису могли да нађу прави пут. То је била само логична последица духовног помрачења. Слепило.

Није се то случајно десило јер се увелико г р е х зацарио у народу. Гнев Божји се сручио на нас......Као последица тог отпадништва «дошао» је комунизам. Наступило је опште уништавање нације, у сваком смислу. Комунизам је у својој суштини: безбожничка и антинационална идеја јер цепа народно ткиво до саме сржи. Ствара класне поделе, слаби село, ништи домаћински принцип, а духовно разара нацију...Народу су

само мрвице бацали од заслуженог рада...

Демократија је «сестра» комунизму по свом извору, само што овде нацију деле партије (странке), и што је ово полуанархични систем који је исто погубан за друштво, само на други начин (о томе ће бити детаљних описа у наредним бројевима нашег билтена).

Дакле, кад комунисти заогрну национално рухо, јао нама, а то се десило деведесетих година. Много пострадасмо. У Вуковару је 1920. посејано семе Зла-оснивачки Конгрес КПЈ. Није случајно што је, око 70 година касније, на овај град пало милион тона експлозива! По речи Господњој: «ни врапци... не падну на земљу без знања Оца ....»(по Матеју 10,29). Дакле, ништа није случајно. Ратовали смо катастрофално, иако смо могли, да је било мудрости, за «зеленим столом» да одбранимо националне интересе, преговорима. Но, некима то није било по вољи. Знамо коме. Онима који руководе свим ратовима у свету, у задњих 250 година.

Међутим, не могу ни oни руководити ако им Бог не допусти.
Бог допушта, некад, да зло побеђује због грехова народа, да се људи уразуме и покају, као неваљала деца коју кажњавају родитељи...

Покајати се, за шта? Па на пример за: АБОРТУС, тај страшни грех чедоубиства, веома раширеног код нас, затим за : б л у д,
р а з в р а т, з л о б у, х у љ е њ а, идолопоклонство,
н е в е р ј е,...простим речима: о т п а д н и ш т в о од Бога, у сваком погледу...

Мада, има и утицаја манипулације људима а медији предњаче у томе. Нарочито телевизија може веома штетно утицати на појединца и друштво у целини. Разне ТВ емисије попут: »Велики Брат», «Мењам жену», »Бирај ћерку..», и остале испираче људских мозгова-презиремо и гнушамо их се.

Телевизија је данас највише злоупотребљена против људске душе-гнусоба опустошења. Разне забавно-музичке емисије са жанром који одудара од наше традиције, то су неки крици, мољакања, тужакања, и општа саблазан...а више од 80% песама се своди на идолатризовање жене. У неким ток-шоу емисијама учествују личности из разних бранши. Неки од тих су, до скоро, командовали јединицама у рату, чували војне и државне тајне, итд. а овде морају да заћуте на команду водитељке кад им истекне време за реплику. Стварно-понижавајуће.

Па разни квизови где се деградира част људи, тако што: говоре једни против других а губитник пропада у студиу кроз патос!

Затим, срамне рекламе и билборди на улици, порнографија око нас, разврат у новинама, а моду и понашање неке омладине излишно је коментарисати али ћу поновити древну изреку: »Кад девојке и жене изгубе с т и д, тај народ п р о п а д е»

Политичари све време обмањују нас разним причама, непрестаним расправама, свађама и аферама слуђују народ који грца у сиромаштву, а они гледају само лични интерес у томе.

Народ међусобно подељен по разним мерилима: страначки, социјални, територијални, економски, спортско-навијачки, итд.

Неки навијачи наших клубова (Звезде и Партизана) се заклињу у Србство а гаје међусобно ПАТОЛОШКУ МРЖЊУ, у стању су да се побију због различитих боја својих клубова. Машу петокракама са својих застава и шалова, певају патриотске песме а са братом својим не могу да се помире већ продубљују сукоб. Страшно...

Много би се могло писати о нашој сваколикој беди и јаду у коме се гушимо, али о томе би недостало папира за писање. ПРОКЛЕТСТВО је на нама велико. Одавно смо под анатемама Светих Отаца.

Када су мучки убијени Краљ и Краљица 1903.године, народ је томе клицао, иако је то страшан грех пред Богом учињен. Након тога почиње наш општи суноврат...

Налазимо се понором и пред нама су само два пута: један пут нас води до тоталне пропасти ако наставимо да живимо на овај начин, као до сада. Бићемо у гету, без икакве перспективе, без будућности, економски исцеђени, можда чак, ако се умноже наши греси, и нестанемо са лица земље. Наш Свети Сава је изрекао 1221.године на крунисању Стефана Првовенчаног у Жичи на Сабору, следеће речи:

»Ако се не чува права вера и нема дела у Господу, ако се не чувају догмати Цркве и ако нестане благочешћа у народу нека онда ишчезне народ србски!»

Свети Сава је наш највећи Син Отаџбине. Ове речи његове су упозорење за све нас. Пазимо, јер смо под заклетвом Оца наше нације!

Други пут који нам се нуди је пут спасења, што значи: духовна и морална обнова народа, постављање темеља здравог политичког и друштвеног система и стварање снажне србске Државе коју ће сви у свету поштовати због њене врлине и достојанства. То ће бити Држава која личи на девојку честиту и лепу, која никог не изазива нити даје повод да је неко нападне али има снаге да се одбрани од било кога.

То је Држава која води мудру политику, схватајући добро свој геополитички положај и окружење као и токове у свету. Народ духовно и морално препорођен у јакој Држави Србији имаће добру економску подлогу за даљи развој у сваком погледу. Како да изаберемо тај пут спасења?

Тако што ћемо послушати овај глас разума који долази од Синова Отаџбине и стати под барјак покрета Све за Отаџбину!

Нова србска елита се мора обновити! То је елита од људи: са страхом Божијим, са љубављу према Господу и ближњем свом, са јаком вером, снажном вољом, високом етиком, знањем и мудрошћу, са поштењем и искреношћу. Та елита мора повести народ овим спасоносним путем.

На челу те елите је народни Вођа који ће постати Краљ вољом Божијом. Само таква Држава у којој ће бити остварено народно јединство (слога), бити гарант опстанка србског народа и чувања нашег идентитета, наше културе, економије, будућности потомака и свих територија: Косова и Метохије и свих србских Крајина!

Свима који су до сад несвесно радили против интереса Србије биће опроштено, ако се они искрено покају; јер су били у идеолошкој заблуди.

Хришћани смо па праштамо, али ако само буде извињења од стране њих. Желимо да и они живе у таквој Србији са својом децом, а не да траже азил у некој другој земљи јер ће тамо бити третирани као неке обичне крпе. Нека верују нама, ми смо им прави пријатељи иако се политички не слажемо са њима.

Само их ми можемо братски прихватити а не неки туђини.

А они који су имали свест да раде против интереса свога народа морају одговарати пред Законом. Држава је Светиња и морају се поштовати принципи правде.

Затим, архијереји и свештенство СПЦ морају одбацити сва јеретичка учења и екуменизам јер је то страшно богоиздајство.

Уразумите се пастири и вратите се у крило Мајке Цркве!

Црква, Апостолска и Саборна, Црква Христова, постоји и постојаће до краја века. И сада постоји свештенство где се савршавају Свете Тајне и где обитава благодат Духа Светога-Тело Христово; Цркву не чини број већ исповедање тих људи.

Може бити и мало људи у Цркви Христовој али и «мало соли може осолити цело јело» по народној изреци.

СПЦ се мора васпоставити у духу Светог Предања јер је то неопходан услов за духовну обнову народа а затим и за васколики препород Србије.

Када се то буде догодило, Бог ће ниспослати Благослов на Србију, скинуће сва проклетства која су над нама и народ ће се избавити од пропасти.

Зато, народе мој уразуми се, освести се, покај се пред Христом Богом, опрости се и помири се са ближњим својим, одбаци лукавство, поквареност, злобу, и гнев, а пригрли искреност, честитост, поштење и милосрђе; одбаци блуд, гордост, стомакоугађање, идоле а пригрли чистоту, љубав, смирење, молитву и пост, и ревност вере, да би те Бог благословио!!!

Богу у Тројици Једноме и Спаситељу Господу нашем Исусу Христу са свима Светима слава у векове. Амин.

Иако живимо у времену Апокалипсе, када нам мондијалисти припремају разним технотронским средствима «конц-логор» (у којима ће њихов «Месија» владати ), иако је и Русија духовно и политички пала, Господ Сведржитељ влада над свима и све се чудом Божијим може преокренути у нашу корист.

На неко време. Потребно је наше покајање (као духовно оздрављење) а све остало Бог ће дати...

Света Србија се мора подићи, она је сада посрнула али је жива јер у сваком од нас тече крв наших Светих предака.

Потребно је мало вере као зрно горушично, имати љубави и не губити наду.

Зато, браћо моја, подигнимо главе своје, радосно и храбро, хитајмо до коначне победе!!!

Србији избављење и спас желим од срца.

Све што написах само Истине ради. Живело Православље!

Бог чува Србију, живела Србија!

Све за Отаџбину!

Срђан Црвенковић

председник покрета Све за Отаџбину!

и ГлОдУр билтена Син Отаџбине

децембар 2006.

2010/01/05

Εν ύμνοις, ευχόμενοι!- We wish you with hymns!

We wished you a blessed Christmas!
video

Σας ευχόμαστε ευλογημένα Χριστούγεννα!

video

Мы желаем Вам благословенного Рождества!
video

Va dorim un Craciun binecuvantat!
video

Желимо вам благословљен Божић!
video

2010/01/03

Ο ΕΜΟΣ ΕΡΩΣ ΕΣΤΑΥΡΩΤΑΙ!- MY LOVE WAS CRUCIFIED

Τιμώντας σήμερα τη μνήμη της εορτής του Αγίου Πατρός ημών Ιγνατίου του Θεοφόρου και Ιερομάρτυρος, Επισκόπου Αντιοχείας, δημοσιεύουμε το παρόν κείμενο, σε νεοελληνική απόδοση μας, από την επιστολή του αγίου Ιγνατίου προς τους Ρωμαίους Χριστιανούς λίγο καιρό πριν το μαρτύριο.

Κατά την Ιερά Παράδοσης της Εκκλησίας, ο άγιος Ιγνάτιος είναι το παιδί το οποίο ο Κύριος είχε στην αγκαλιά του για να διδάξει: "εάν δεν επιστρέψητε, και γίνετε ως τα παιδιά, δεν θέλετε εισέλθει εις την βασιλείαν των ουρανών. 4 Όστις λοιπόν ταπεινώση εαυτόν ως το παιδίον τούτο, ούτος είναι ο μεγαλύτερος εν τη βασιλεία των ουρανών· 5 και όστις δεχθεί εν τοιούτον παιδίον εις το όνομά μου, εμέ δέχεται." [Ματθ. ιη’2-5] Δηλαδή: Εάν δεν επιστρέψετε και γίνετε όπως αυτά τα παιδιά, δεν πρόκειται να εισέλθετε στην βασλεία των ουρανών. Όποιος ταπεινώσει τον εαυτό του όπως αυτό το παιδί (ο Θεοφόρος Ιγνάτιος), αυτός θα’ ναι ο μεγαλύτερος στην βασιλεία των ουρανών. Και μάλιστα όποιος δέχεται ένα τέτοιο παιδί στο όνομα Μου, Εμένα δέχεται!

Η ΠΡΟΣ ΡΩΜΑΙΟΥΣ ΕΠΙΣΤΟΛΗ ΤΟΥ ΑΓΙΟΥ ΙΓΝΑΤΙΟΥ ΤΟΥ ΘΕΟΦΟΡΟΥ

«Από τη Συρία μέχρι τη Ρώμη, μαχόμενος ενάντια σε θηρία στη γη και τη θάλασσα, νύκτα και ημέρα «ντυμένος» με δέκα λεοπαρδάλεις (το οποίο είναι στρατιωτικό τάγμα), οι οποίοι αν και ευεργετούνται, χειρότεροι γίνονται. Με τα αδικήματα τους περισσότερο μαθαίνω, αλλά δεν δικαιώνομαι γι’ αυτό. Προετοιμάζομαι για τα θηρία, τα προετοιμασμένα για μένα! Τα οποία και εύχομαι σύντομα να τα βρω, τα οποία κι ελπίζω να με καταφάνε, όχι όπως κάποιοι δειλιάζοντας δεν τα άγγιξαν. Και αν αυτά δεν θέλουν να έλθουν με την θέληση τους, εγώ θα τα αναγκάσω. Φωτιά και σταυρός, άγρια θηρία, ξέσχισμα της σαρκός, σκορπισμοί οστών, αποκοπή μελών, άλεσμα όλου του σώματος και τιμωρία του διαβόλου, ας έλθει σε μένα, αρκεί μόνον να πετύχω τον Χριστό. Καλό για μένα να πεθάνω για τον Ιησού Χριστό. Εκείνον αναζητώ, αυτόν που σταυρώθηκε και αναστήθηκε για μένα! Μην με εμποδίζετε να φθάσω στην ζωή. Μα ο Ιησούς είναι η ζωή των πιστών! Μη θέλετε να πεθάνω. Θάνατος είναι πράγματι η χωρίς τον Χριστό ζωή. Ζώντας σας γράφω και σας λέω ότι θέλω να πεθάνω για τον Χριστό. Ο ΕΜΟΣ ΕΡΩΣ ΕΣΤΑΥΡΩΤΑΙ! Ο δικός μου έρωτας σταυρώθηκε. Δεν υπάρχει σε μένα φωτιά για τον αγαπημένο. Μα νερό ζωντανό, που με διαπερνάει, με λέει μέσα μου. Πήγαινε προς τον Πατέρα. Δεν επιθυμώ φθαρτή τροφή, ούτε ηδονές αυτής της ζωής. Άρτο του Θεού θέλω, άρτο ουράνιο, άρτο ζωής που είναι σάρκα του Χριστού. Και ποτό θέλω, το ποτό του Ίδιου, που είναι αγάπη άφθαρτη και αέναη (ατελεύτητη) ζωή. Πιστέψτε με ότι τον Ιησού αγαπώ, Αυτόν που παραδόθηκε για μένα»!

*********************

In honor today of the memory of the feast of St. our Holy Father Ignatius, the Hieromartyr and God-Bearer, Bishop of Antioch (107 A.D.), we are publishing this translated document, the letter of St. Ignatius to the Romans Christians shortly before the martyrdom.
According to the Holy Tradition of the Church, St. Ignatius is the child that the Lord was in his arms to teach: “Amen, I am telling you, that if you do not go back and become like children, you shall not enter the Kingdom of heaven. 4. "Therefore, whoever becomes gentle like this child, he is the one who becomes great in the Kingdom of heaven. 5. "And whoever is accepting like a child, shall receive me.” (Gospel of Matthew, chapter 18).

THE EPISTLE OF GOD- BEARER ST IGNATIUS TO ROMANS

"From Syria to Rome, battling against beasts on land and sea, night and day "dressed" with ten leopards (which is a military battalion), which although the beneficial, are worse. With their offense, more I learn, but it does not justify me. I prepare for the beasts, the prepared for me! That and I hope soon to find them, which I hope that they would eat me at all, not as some cowards men would not like to be touched by them. And if the beasts do not want to come with them will, I will oblige. Fire and cross, wild beasts, mangling the flesh, bone’s dispersal, rate of limbs, ground of my whole body and punishment of the devil, let's come to me, just enough to accomplish Christ. Good for me to die for Jesus Christ. One search, the person who was crucified and resurrected for me! Do not block to arrive at life. But Jesus is the life of believers! You do not want to die. Death is indeed the life without Christ. Living I am writing to tell you that I want to die for Christ. MINE LOVE CRUCIFIED. There is no fire in me for the favorite. But water alive, who passes by saying to myself. Go to the Father. I do not want perishable food, or pleasures of this life. Bread of God like, heavenly bread, bread of life is the flesh of Christ. And I drink, the drink Itself, which is incorruptible love and eternal life. Believe me that I love Jesus, He delivered for me"!

2010/01/02

THE 3 SAINTS NEW MARTYRS WOMEN- ΟΙ ΤΡΕΙΣ ΑΓΙΕΣ ΓΥΝΑΙΚΕΣ ΝΕΟΜΑΡΤΥΡΕΣ

Σε συνέχεια του αφιερώματος μας για την μακαριστή Αικατερίνη (Ρούττη) εκ Μάνδρας Αττικής, της Νεομάρτυρος του Χριστού και της Αγίας Του Γνησίας Ορθοδόξου Εκκλησίας, δημοσιεύουμε την παρούσα Μαρτυρία της μακαριστής Γερόντισσας Ευφροσύνης, μελών της Αδελφότητας και αυτόπτων μαρτύρων Γ.Ο.Χ. που παραβρέθηκαν στα θλιβερά και συνάμα ηρωικά γεγονότα διωγμών της Μαρτυρικής μας Εκκλησίας.
Σε αυτή την επιστολή προς το τότε επίσημο περιοδικό της Εκκλησίας μας γίνεται αναφορά για μία ακόμα νεομάρτυρα: την Χαρίκλεια Λούλη η οποία απέθανε μαρτυρικώς μετά από λίγο καιρό αφότου δέχτηκε και αυτήν τον θανατηφόρο υποκόπανο της Αστυνομίας, με εντολή των Νεοημερολογιτών διωκτών, και φυλακίσθηκε σε δύσκολες συνθήκες.
Παρόμοια περίπτωση γίνεται γνωστή και για την νεομάρτυρα Βασιλική Λαζαρή από την Λευκάδα.

ΑΙΩΝΙΑ Η ΜΝΗΜΗ ΠΑΣΩΝ ΤΩΝ ΑΓΙΩΝ ΓΥΝΑΙΚΩΝ, ΤΩΝ ΜΑΡΤΥΡΗΣΑΝΤΩΝ ΥΠΕΡ ΤΗΣ ΟΡΘΟΔΟΞΙΑΣ ΚΑΙ ΤΗΣ ΑΓΙΑΣ ΤΟΥ ΧΡΙΣΤΟΥ ΕΚΚΛΗΣΙΑΣ!

«Η Γερόντισσα Ευφροσύνη βεβαιώνει το γεγονός και δηλώνει τα έξης: Επίσης διαβεβαιώνεται ότι και άλλο θύμα υπήρξε στο τραγικό τούτο περιστατικό. Ήταν η Χαρίκλεια Λούλη η όποια τραυματίσθηκε σοβαρά διά των
υποκόπανων των χωροφυλάκων, φυλακίσθηκε, και μετά παρέλευση ενός περίπου μηνός απεβίωσε εκ των τραυμάτων της και εκ των κκουχιών της φυλακίσεως...
….Μετά τριετία γενομένης της ανακομιδής του λειψάνου της
αξιομακάριστης Αικατερίνης Ρούττη η κάρα της μεταφέρθηκε στην Ιερά Μονή Εισοδίων Θεοτόκου Πευκοβουνογιατρίσσης Κερατέας και φυλάσσεται ως μαρτυρικό Λείψανο. Και όντως Ομολογήτρια και μάρτυς υπήρξε η Αείμνηστος, θυσιάζοντας την ζωή της υπέρ των Πατρώων Παραδόσεων.
Η δηλούσα Ευφροσύνη Μενδρινού Καθηγουμένη Ιεράς Μονής Εισοδίων της Θεοτόκου Κερατέας- Αττικής
Οι Μοναχές: 1) Αντιγόνη ή Αθανασία Κριεκούκη 2) Ευαγγελία ή Μελάνη Ρεντούμη 3) Ελένη ή Αγλαίς Πλέστη 4) Ελένη ή 'Ελπίς Κολοβέντζου

Οι εν Μάνδρα επιζώντες αυτόπτες μάρτυρες: 1) Σπύρου Ιωάννης, 2) Πέππα Τριανταφυλλιά, 3) Πάλλη Σοφία, 4) Νένζη Αιμιλία, 5) Κόλλια Χρυσάνθη, 6) Μαρίνη Ανθούλα

*****************
Following the tribute to our blessed Catherine (Routti) of Mandra -Attica, Martyr of Christ and of Genuine Orthodox Church, it is published this testimony of blessed Abbess Euphrosyne, members of the Brotherhood and witnesses G.O.C. who attended the tragic and yet heroic events of the persecution of our martyred Church.
In this letter to the then official journal of the Church, they refer to another martyr: Hariklia Louli who died as a martyr after a short time after accepting the deadly butt of Police, that was ordered by the New- Calendarists persecutors, and she was imprisoned in difficult conditions.
A similar case is known for the martyr Vasiliki Lazaris from Lefkada.

ETERNAL MEMORY OF ALL THE BLLESED WOMEN WHO TORTURED FOR THE HOLY ORTHODOXY AND FOR THE HOLY CHURCH OF CHRIST!

"Abbess Euphrosyne confirms the fact and states: It is conceded that there was another victim in this tragic incident. It was the Hariklia Louli who seriously wounded by the butt of gendarmes, imprisoned, and after a period of approximately one month died of wounds and the hardships of prison.
.... After three years of commencing the exhumation of the relics of Blessed Catherine Routti the skull was transferred to our Monastery of the Presentation of the Virgin Mary “Pefkovounogiatrissa” in Keratea and kept as a relic of a martyr. Indeed she was a Confessor and late martyr, sacrificing her life for the paternal traditions.

The reporting Euphrosyne Mendrinou Abbess of the Monastery of the Presentation of Virgin Mary in Keratea-Attica
The Nuns: 1) Antigen or Athanasia Kriekouki, 2) Evangelia or Melani Redoumi, 3) Helen or Aglais Plesti, 4) Helen or Helpis Koloventzou

The surviving witnesses of Mandra: 1) John Spyrou, 2) Peppa Triantafyllia, 3) Sofia Palli, 4) Nenzi Emilia, 5) Chrysanthi Kollias, 6) Marini Anthoula